Odgovorila mi je gotovo odmah:
„Ne znam ko ste vi, ali pretpostavljam da ste žena s kojom moj muž provodi vrijeme kada kaže da je na službenom putu.“
Zaledila sam se.
Napisala sam joj da smo zajedno skoro tri godine i da mi je rekao da se razveo mnogo prije nego što smo se upoznali.
Nekoliko minuta nije odgovarala.
A onda mi je poslala fotografiju njihovog vjenčanog lista i napisala:
„Mi se nikada nismo razveli.“
Ruke su mi se tresle. Pitala sam je ko je drugi muškarac na fotografiji zbog koje sam joj se javila.
„To je naš sin“, odgovorila je. „Ima šest godina.“
Tada mi je sve postalo jasno. Njegova česta „službena putovanja“, vikendi kada je navodno pomagao roditeljima i pozivi na koje nikada nije odgovarao preda mnom.
Dogovorile smo se da mu ništa ne govorimo.
Tri dana kasnije rekao mi je da mora hitno na put i da se vraća za vikend.
Samo sam odgovorila:
„U redu.“
Ali nisam ostala kod kuće.
Njegova supruga mi je poslala adresu restorana u kojem su te večeri trebali večerati.
Kada sam ušla, ugledala sam njega, nju i njihovog sina za istim stolom.
Čim me je spazio, problijedio je.
Prišla sam stolu, izvadila burmu koju sam pronašla u njegovom kaputu i spustila je ispred njega.
Rekla sam samo:
„Mislim da si ovo zaboravio. A od večeras možeš zaboraviti i mene.“
Okrenula sam se i otišla.
Najviše me boljelo što sam izgubila tri godine života zbog njegove laži.
Ali još više me šokiralo ono što mi je njegova supruga poslala sljedećeg jutra…
